1
UČIM KAKO DA UČIM- ZA OMLADINSKE RADNIKE
UČIM KAKO DA UČIM- ZA OMLADINSKE RADNIKE
Kontenido
U okviru ove aktivnosti fokusiraćemo se na praktične strategije koje pomažu mladima da razmišljaju o sopstvenim iskustvima učenja, prepoznaju metode koje im najviše odgovaraju i razviju ljubav prema učenju koja prevazilazi granice formalnog obrazovanja.
Ovo je prilika da produbite svoje razumevanje samostalnog učenja i da osnažite mlade da preuzmu kontrolu nad sopstvenim obrazovnim putem.
Na kraju ove aktivnosti, osećaćete se sigurnije u svojoj ulozi podrške mladima u procesu učenja. Steći ćete alate koji će im pomoći da razviju ključne veštine i kompetencije koje se često zanemaruju u tradicionalnom obrazovanju, kao i da redovno procenjuju svoj napredak i prilagođavaju svoje strategije kada je to potrebno.
Ovom aktivnošću želimo da postignemo:
● Bolje razumeš šta znači samousmereno učenje i kako ono može da koristi mladima
● Razviješ praktične veštine koje će ti pomoći da ih podržiš u učenju na način koji im najviše odgovara
● Vodiš mlade kroz proces otkrivanja koji stilovi i metode učenja im najviše prijaju – i zašto
● Pomogneš im da razviju naviku da redovno prate svoj napredak i prilagođavaju svoj pristup kada je to potrebno
● Podržiš njihov razvoj važnih životnih veština koje često izostaju u školskom sistemu – kao što su kritičko razmišljanje, rešavanje problema i prilagodljivost
Spreman/na da počnemo? Hajde da uskočimo u našu prvu vežbu: „Najbolje i najgore iskustvo učenja”!
Zadatak 1: Najbolje i najgore iskustvo učenja
Zapiši dva plusa i dva minusa za najbolje i najgore iskustvo učenja koje si imao/la. Podeli svoj odgovor tako što ćeš završiti prvi zadatak—i na taj način osvoji značku za ovu aktivnost!
ŠTA JE UČENJE…
Učenje je važan deo života. Učimo od trenutka kada se rodimo—možda čak i ranije. Ono nam pomaže da rastemo, da se prilagođavamo i da postajemo bolji.
Ali, učenje nije jednostavan proces. Ne odvija se uvek korak po korak, pravolinijski. Naprotiv, to je putovanje puno uspona i padova, promena pravca i trenutaka inspiracije.
Učenje nije samo pamćenje činjenica ili praćenje uputstava. Ono podrazumeva sticanje veština, znanja i pravog načina razmišljanja. Ponekad se učenje dešava neočekivano—kroz životna iskustva, interakcije i izazove. Nije uvek planirano, i ljudi uče na različite načine, u zavisnosti od svojih interesovanja i okruženja. Postoje tri glavna oblika učenja: formalno, neformalno i informalno. Razlikuju se po okruženju i pristupu, ali su svi međusobno povezani i zajedno doprinose tome da postanemo obrazovani i osnaženi učenici.
Postoje različiti načini na koje ljudi uče i razlozi zbog kojih to rade (Entwistle, 1981).
Učenje je duboko pogođeno motivacijom, okruženjem i ličnim iskustvima. Takođe, povezano je sa emocijama i socijalnim interakcijama. Učenje nije samo individualna aktivnost—ono se često dešava u grupama, gde ljudi dele ideje i podržavaju jedni druge (Taylor & Kloosterman, 2012).
Nauka o učenju
Učenje je složen proces koji obuhvata više dimenzija—kognitivne, emotivne i bihejvioralne aspekte. Savremena nauka o nervnom sistemu i psihologija pružile su dublje uvide u to kako učenje funkcioniše na biološkom i psihološkom nivou.
Kognitivni procesi u učenju: Kako mozak uči
Da li si znao/la da se svaki put kada mlada osoba nauči nešto novo, njen mozak se doslovno menja? Što više angažuju na nekoj ideji, to postaju jači neuronski putevi u njihovom mozgu.
● Kada neko nauči nešto novo, njegov mozak formira i jača neuronske veze. Ovaj proces, poznat kao neuroplastičnost, osnova je svakog učenja. Što više vežbamo nešto, to nam postaje lakše da to zapamtimo i primenimo. Pogledaj ovaj video da vidiš kako to funkcioniše.
Kako mozak uči?
● Prefrontalni korteks je deo mozga koji je odgovoran za razmišljanje, rešavanje problema i donošenje odluka. On je ključan kada se od mladih ljudi traži da se upuste u složenije razmišljanje, kao što je analiza situacije ili planiranje projekta. Pogledaj ovaj video da saznaš više o Prefrontalni korteks (PFC), to je deo našeg mozga koji nam pomaže da donosimo odluke, planiramo stvari i kontrolišemo svoje postupke. Takođe, važan je za razumevanje toga ko smo mi. Ovaj video objašnjava šta PFC radi, zašto je dobar u tim zadacima i kako različiti delovi prefrontalnog korteksa pomažu u donošenju odluka i oblikovanju našeg osećaja o sebi.
Prefrontalni korteks
● Hipokampus je područje u mozgu koje je ključno za formiranje memorije i zadržavanje znanja. Bez dobrog funkcionisanja hipokampusa, bilo bi teško setiti se onoga što smo naučili pre samo nekoliko dana! Pitate se“Šta se dešava kada se ukloni hipokampus?” odgledaj TED-ED video od Sam Kean.
Šta se dešava kada se ukloni hipokampus? - Sam Kean
Emocije i motivacija: Snaga pozitivnog stava
Mladi ljudi nisu motivisani samo materijalom koji uče, već i emocionalnim okruženjem u kojem se nalaze. Pozitivne emocije poput radoznalosti i samopouzdanja mogu značajno poboljšati iskustvo učenja, dok negativne emocije poput anksioznosti mogu predstavljati velike prepreke:
● Kada se mladi ljudi osećaju radoznalo ili samopouzdano, veća je verovatnoća da će biti angažovani i zainteresovani za učenje. Kao omladinski radnik, ključno je stvoriti emocionalno sigurno okruženje u kojem se učenici osećaju udobno da postavljaju pitanja i prave greške, jer je to važno za njihov razvoj. Ovaj video objašnjava značaj pozitivnih emocija u učenju.“Značaj emocija u procesu učenja.”
Značaj emocija u procesu učenja
● Pored toga, sledeći video će vam pomoći u generisanju i regulisanju pozitivnih emocija, kao i u razumevanju kako one doprinose našem ukupnom emocionalnom i kognitivnom iskustvu, ili "osećaju uma".- Paljenje pozitivnih emocija: Prefrontalni korteks i prednji cingularni korteks - Osećaj uma.
Paljenje pozitivnih emocija: Prefrontalni korteks i prednji cingularni korteks - Osećaj uma.
● S druge strane, anksioznost, strah i stres mogu ometati kognitivne procese. Na primer, jedno istraživanje je pokazalo da visok nivo stresa može oštetiti pamćenje i koncentraciju. Kao radnik sa mladima, važno je pratiti i smanjivati stresove u vašem obrazovnom okruženju.
● Prema teoriji rasta uma psihologa Carol Dweck (2007), učenici koji veruju da njihov nivo inteligencije može da raste kroz trud (umesto da veruju da je fiksiran) pokazuju veću motivaciju i otpornost. Podstičite mlade da prihvate izazove i da greške vide kao prilike za učenje. Ovaj video će vam pomoći u Razvijanje mentaliteta rasta sa Carol Dweck.. Carol Dweck koristi reč "još" kako bi naglasila ideju da se sposobnosti i inteligencija mogu razvijati vremenom. Umesto da izazove ili neuspehe vidimo kao znakove trajnih ograničenja, reč "još" podstiče mentalitet rasta – verovanje da veštine i znanje mogu da se poboljšaju kroz trud, praksu i upornost. Na primer, ako učenik kaže "Ne mogu ovo da uradim", dodavanje "još" menja to u "Ne mogu ovo da uradim još", što znači da će, uz vreme i trud, moći da postigne to. Ova mala promena u jeziku podstiče otpornost, motivaciju i želju za učenjem.
Razvijanje mentaliteta rasta sa Carol Dweck
● Mladi koji postavljaju ciljeve, prate svoj napredak i prilagođavaju strategije obično imaju veći uspeh na duže staze. Istraživanje Zimermana (2002) je pokazalo da su učenici koji samostalno regulišu svoje učenje skloniji da se dublje angažuju sa materijalom i postignu bolje rezultate.
Praktične primene
Mnoge poznate tehnike učenja razvijene su i usavršene na osnovu istraživanja kognitivnih nauka. Ove tehnike su se pokazale vrlo efikasnim kada je u pitanju učenje kako da učimo.
1. Fajnmanova tehnika
Nazvana po fizičaru Ričardu Fajnmana, ova tehnika podrazumeva pojednostavljivanje složenih pojmova i njihovo objašnjavanje kao da ih predajete nekom drugom. Ova metoda se zasniva na ideji da je najbolji način da nešto zaista razumemo – da to umemo jasno da objasnimo sopstvenim rečima. Koraci uključuju:
● Izaberi pojam koji želiš da naučiš.
● Objasni ga nekoj drugoj osobi ili se pretvaraj da ga objašnjavaš (čak i izmišljenoj publici).
● Uoči praznine u svom objašnjenju i vrati se materijalu kako bi ih popunio/la.
● Pojednostavi i doteraj objašnjenje dok ne budeš u stanju da ga objasniš jasno i jednostavno (Feynman, 1985).
Pogledajte video „Fajnmanova tehnika“ kako biste naučili kako da predstavite neki pojam jednostavnim jezikom i testirate svoje razumevanje. Ova tehnika funkcioniše zato što vas objašnjavanje nečega primorava da to razumete na dubljem nivou, često otkrivajući delove koje ne razumete u potpunosti ili gde vam znanje nije kompletno.
Fajnmanova tehnika
2. Ponavljanje sa razmakom
Ranije u ovoj metodologiji ukratko smo pomenuli ponavljanje sa razmakom. Ponavljanje sa razmakom je tehnika koja podrazumeva obnavljanje informacija u sve većim vremenskim razmacima. Ova metoda koristi sklonost mozga da zaboravlja informacije, što se može ublažiti tako što se gradivo ponavlja upravo pre nego što bi bilo zaboravljeno (Ebinghaus, 1885). Efekat razmaka je posebno moćan jer značajno poboljšava dugoročno pamćenje.
Istraživanja podržavaju efikasnost ponavljanja sa razmakom u poboljšanju dugoročnog pamćenja. Zbog toga su sistemi poput Anki ili Quizlet, koji koriste algoritme za optimizaciju intervala ponavljanja, postali popularni alati među učenicima i studentima (Cepeda i saradnici, 2006). Ponavljanje sa razmakom pokazalo se kao daleko efikasnije od „bubanja“ celog gradiva odjednom, jer pomaže u konsolidaciji pamćenja i jačanju neuronskih puteva (Roediger & Butler, 2011).
3. Aktivno prisećanje
Aktivno prisećanje podrazumeva aktivno testiranje sopstvenog znanja, umesto pasivnog pregledanja beleški. Ova tehnika podstiče prizivanje informacija iz pamćenja, što jača neuronske veze i poboljšava dugoročno pamćenje. Za razliku od pasivnih metoda učenja, poput ponovnog čitanja, aktivno prisećanje dovodi do temeljnijeg i dugotrajnijeg usvajanja znanja (Roediger & Butler, 2011).
Jedan od najčešćih načina primene aktivnog prisećanja jeste korišćenje flashkartica, kvizova ili probnih testova. Svaki put kada se informacija uspešno prizove iz pamćenja, neuronske veze koje je podržavaju se dodatno učvršćuju, što vodi ka jačem i trajnijem pamćenju (Tharp & Gallimore, 1991).
Uloga refleksije u učenju
Refleksija igra ključnu ulogu u efektivnom učenju. Uzimajući vreme da procene koje su strategije bile uspešne, a koje nisu tokom sesije učenja, učenici mogu prilagoditi svoje tehnike kako bi poboljšali buduće rezultate (Zimmerman, 2002). Ovo je ključna komponenta metakognicije: ne samo razumevanje šta funkcioniše, već i zašto funkcioniše i kada treba to primeniti.
Kroz doslednu refleksiju o procesu učenja, učenici mogu prepoznati svoje snage i slabosti, uočiti obrasce i prilagoditi svoje strategije. Na primer, prelazak sa pasivnog čitanja na aktivno prisećanje ili primena ponavljanja sa razmakom može značajno poboljšati efikasnost učenja.
Za učenje, potrebno je da internalizujemo sledeće stavove:
● Samomotivacija i kreativnost u učenju – Ne odustaj kada se suočiš sa izazovima!
● Interna motivacija za lični rast i promenu.
● Pozitivan stav prema učenju.
● Spremnost da podržiš i motivišeš druge u njihovom učenju.
Zadatak 2: Reka učenja
Cilj "Reke učenja" je da razmislimo o tome kako i šta smo sve naučili do sada. Pogledajte unazad kroz svoj život i razmislite o trenucima ili događajima kada ste zaista osetili da ste nešto naučili. Rezultat ove refleksije treba da bude prikazan na papiru koristeći metaforu reke.
Izdvojte vreme i razmislite o sledećem:
● Kako je bilo koristiti metaforu za vaše učenje?
● Šta vam je bilo izazovno pri pronalaženju najvažnijih trenutaka učenja?
● Da li je bilo nečeg iznenađujućeg u vašem ličnom razmišljanju?
Samostalno učenje znači da učenici preuzimaju kontrolu nad sopstvenim učenjem. Oni postavljaju svoje ciljeve, biraju način na koji žele da uče i kreću se sopstvenim tempom. Mi, nastavnici, radnici sa mladima i edukatori, više smo kao treneri ili vodiči – tu smo da ih podržimo kada im je potrebna pomoć, ali oni preuzimaju vodeću ulogu.
Zamisli učenje kao borilačke veštine. 💥 Da, zaista! Ilustracija ispod pokazuje kako razvijanje veština učenja pomaže mladim ljudima da rastu emocionalno, mentalno i socijalno. Kao radnik sa mladima, tvoja podrška i ohrabrenje mogu napraviti veliku razliku – pomažući učenicima da ostanu fokusirani, izgrade samopouzdanje i nastave da rastu kroz svaki izazov.
PONOR UČENJA
PONOR UČENJA je koncept koji je razvio James Nottingham kako bi opisao izazove i borbe koji prate duboko učenje i kritičko razmišljanje. Često se koristi u obrazovanju kako bi učenici shvatili da je suočavanje s teškoćama prirodni deo procesa učenja (2017). Pogledajte ovaj video u kojem James Nottingham objašnjava "luku učenja". Nastavnici često koriste vizuelne prikaze jarka kako bi ilustrovali ovaj put, pokazujući da je borba prirodan i neophodan deo učenja.
Učiti kako da učimo
Učiti kako da učimo nije samo savladavanje tehnika za sticanje znanja ili razumevanje zašto neke metode funkcionišu bolje od drugih; to je i istraživanje dubljih razloga zbog kojih učimo. Ovaj pristup podstiče učenike da razmišljaju ne samo o tome kako uče—koje metode koriste—već i zašto—koji su osnovni motivi i ciljevi iza njihovog učenja. Razumevanje razloga za učenje je jednako važno kao i poznavanje najboljih tehnika. Bilo da učimo zbog ličnog razvoja, napredovanja u karijeri, intelektualne radoznalosti ili želje da doprinosimo društvu, naši razlozi za učenje oblikuju naš pristup i utiču na naš uspeh.
Metakognicija, ili sposobnost da razmišljamo o sopstvenim procesima učenja i da ih kontrolišemo, igra ključnu ulogu u ovom procesu jer učenicima omogućava da prepoznaju kako njihove motivacije utiču na njihove strategije i rezultate. Razmišljanjem o tehnikama koje koriste za učenje i dubljim motivacijama koje stoje iza njihovog učenja, učenici mogu razviti smisleniji i namerniji pristup obrazovanju. Ovaj dublji uvid ne samo da povećava efikasnost učenja, već čini proces zanimljivijim i u skladu sa ličnim vrednostima, osiguravajući da učenje nije samo sticanje znanja, već postizanje nečega značajnog u životu učenika.
Kvalifikacija Učiti kako da učimo
Učiti kako da učimo je jedna od kvalifikacija koja je veoma potrebna u današnjem društvu znanja za lično ostvarenje, socijalnu inkluziju, aktivno građanstvo i zapošljavanje. Učenje kako da učimo zahteva učenika koji preuzima odgovornost za to "šta" i "kako" želi da uči.
Kvalifikacije „učiti kako da učimo“ uključuje:
● Samostalno učenje
● Kreativnost
● Traženje značenja u učenju
● Rad u timu
● Prezentacijske veštine
● Preuzimanje inicijative i odgovornosti
Suština leži u usvajanju stava koji služi kao unutrašnji kompas za navigaciju i istraživanje učenja kako da učimo:
● Duboka posvećenost podršci učenicima na njihovom putu.
● Iskreno poverenje da učenici najbolje poznaju svoje potrebe.
● Empatija i jasna povezanost sa učenicima.
● Svest o okviru celoživotnog učenja u kojem se učenje dešava.
Kvalifikacija „učiti kako da učimo“ može se prikazati kao:
Zadatak 3: Korišćenje učiti kako da učimo
Koje su tri najvažnije teme/iskustva koja možeš koristiti svakodnevno kako bi postao bolji (samousmereni) učenik?
Podeli svoje odgovore u nastavku kako bi završio zadatak 3 i osvojio bedž za ovu aktivnost.
Ovaj video je koristan jer pokazuje jednostavan način da brzo naučiš nove veštine fokusirajući se na ono što je najvažnije i vežbajući samo 20 sati. Povezuje se sa "učenjem kako da učimo" jer pokazuje kako da razbiješ velike zadatke na manje korake i ostaneš motivisan da se poboljšaš.
Prvih 20 sati-kako naučiti nešto | Josh Kaufman | TEDxCSU
Za dodatne alate i metode, pozvani ste da koristite PRIRUČNIK za moderatore: Učenje kako da učimo u praksi.(https://noored.ee/wp-content/uploads/2014/12/L2L_handbook.pdf)
Kompetencija "učenje kako da učimo" je ključna za prihvatanje koncepta celoživotnog učenja i razumevanje da učenje nije jednostavno niti je samo jedna stvar.
Optené badge di aktividat
UČIM KAKO DA UČIM Optené e badge akí
U okviru ove aktivnosti fokusiraćemo se na praktične strategije koje pomažu mladima da razmišljaju o sopstvenim iskustvima učenja, prepoznaju metode koje im najviše odgovaraju i razviju ljubav prema učenju koja prevazilazi granice formalnog obrazovanja.
Ovo je prilika da produbite svoje razumevanje samostalnog učenja i da osnažite mlade da preuzmu kontrolu nad sopstvenim obrazovnim putem.
Na kraju ove aktivnosti, osećaćete se sigurnije u svojoj ulozi podrške mladima u procesu učenja. Steći ćete alate koji će im pomoći da razviju ključne veštine i kompetencije koje se često zanemaruju u tradicionalnom obrazovanju, kao i da redovno procenjuju svoj napredak i prilagođavaju svoje strategije kada je to potrebno.
Ovom aktivnošću želimo da postignemo:
● Bolje razumeš šta znači samousmereno učenje i kako ono može da koristi mladima
● Razviješ praktične veštine koje će ti pomoći da ih podržiš u učenju na način koji im najviše odgovara
● Vodiš mlade kroz proces otkrivanja koji stilovi i metode učenja im najviše prijaju – i zašto
● Pomogneš im da razviju naviku da redovno prate svoj napredak i prilagođavaju svoj pristup kada je to potrebno
● Podržiš njihov razvoj važnih životnih veština koje često izostaju u školskom sistemu – kao što su kritičko razmišljanje, rešavanje problema i prilagodljivost
Spreman/na da počnemo? Hajde da uskočimo u našu prvu vežbu: „Najbolje i najgore iskustvo učenja”!
Zadatak 1: Najbolje i najgore iskustvo učenja
Zapiši dva plusa i dva minusa za najbolje i najgore iskustvo učenja koje si imao/la. Podeli svoj odgovor tako što ćeš završiti prvi zadatak—i na taj način osvoji značku za ovu aktivnost!
ŠTA JE UČENJE…
Učenje je važan deo života. Učimo od trenutka kada se rodimo—možda čak i ranije. Ono nam pomaže da rastemo, da se prilagođavamo i da postajemo bolji.
Ali, učenje nije jednostavan proces. Ne odvija se uvek korak po korak, pravolinijski. Naprotiv, to je putovanje puno uspona i padova, promena pravca i trenutaka inspiracije.
Učenje nije samo pamćenje činjenica ili praćenje uputstava. Ono podrazumeva sticanje veština, znanja i pravog načina razmišljanja. Ponekad se učenje dešava neočekivano—kroz životna iskustva, interakcije i izazove. Nije uvek planirano, i ljudi uče na različite načine, u zavisnosti od svojih interesovanja i okruženja. Postoje tri glavna oblika učenja: formalno, neformalno i informalno. Razlikuju se po okruženju i pristupu, ali su svi međusobno povezani i zajedno doprinose tome da postanemo obrazovani i osnaženi učenici.
Postoje različiti načini na koje ljudi uče i razlozi zbog kojih to rade (Entwistle, 1981).
Učenje je duboko pogođeno motivacijom, okruženjem i ličnim iskustvima. Takođe, povezano je sa emocijama i socijalnim interakcijama. Učenje nije samo individualna aktivnost—ono se često dešava u grupama, gde ljudi dele ideje i podržavaju jedni druge (Taylor & Kloosterman, 2012).
Nauka o učenju
Učenje je složen proces koji obuhvata više dimenzija—kognitivne, emotivne i bihejvioralne aspekte. Savremena nauka o nervnom sistemu i psihologija pružile su dublje uvide u to kako učenje funkcioniše na biološkom i psihološkom nivou.
Kognitivni procesi u učenju: Kako mozak uči
Da li si znao/la da se svaki put kada mlada osoba nauči nešto novo, njen mozak se doslovno menja? Što više angažuju na nekoj ideji, to postaju jači neuronski putevi u njihovom mozgu.
● Kada neko nauči nešto novo, njegov mozak formira i jača neuronske veze. Ovaj proces, poznat kao neuroplastičnost, osnova je svakog učenja. Što više vežbamo nešto, to nam postaje lakše da to zapamtimo i primenimo. Pogledaj ovaj video da vidiš kako to funkcioniše.
Kako mozak uči?
● Prefrontalni korteks je deo mozga koji je odgovoran za razmišljanje, rešavanje problema i donošenje odluka. On je ključan kada se od mladih ljudi traži da se upuste u složenije razmišljanje, kao što je analiza situacije ili planiranje projekta. Pogledaj ovaj video da saznaš više o Prefrontalni korteks (PFC), to je deo našeg mozga koji nam pomaže da donosimo odluke, planiramo stvari i kontrolišemo svoje postupke. Takođe, važan je za razumevanje toga ko smo mi. Ovaj video objašnjava šta PFC radi, zašto je dobar u tim zadacima i kako različiti delovi prefrontalnog korteksa pomažu u donošenju odluka i oblikovanju našeg osećaja o sebi.
Prefrontalni korteks
● Hipokampus je područje u mozgu koje je ključno za formiranje memorije i zadržavanje znanja. Bez dobrog funkcionisanja hipokampusa, bilo bi teško setiti se onoga što smo naučili pre samo nekoliko dana! Pitate se“Šta se dešava kada se ukloni hipokampus?” odgledaj TED-ED video od Sam Kean.
Šta se dešava kada se ukloni hipokampus? - Sam Kean
Emocije i motivacija: Snaga pozitivnog stava
Mladi ljudi nisu motivisani samo materijalom koji uče, već i emocionalnim okruženjem u kojem se nalaze. Pozitivne emocije poput radoznalosti i samopouzdanja mogu značajno poboljšati iskustvo učenja, dok negativne emocije poput anksioznosti mogu predstavljati velike prepreke:
● Kada se mladi ljudi osećaju radoznalo ili samopouzdano, veća je verovatnoća da će biti angažovani i zainteresovani za učenje. Kao omladinski radnik, ključno je stvoriti emocionalno sigurno okruženje u kojem se učenici osećaju udobno da postavljaju pitanja i prave greške, jer je to važno za njihov razvoj. Ovaj video objašnjava značaj pozitivnih emocija u učenju.“Značaj emocija u procesu učenja.”
Značaj emocija u procesu učenja
● Pored toga, sledeći video će vam pomoći u generisanju i regulisanju pozitivnih emocija, kao i u razumevanju kako one doprinose našem ukupnom emocionalnom i kognitivnom iskustvu, ili "osećaju uma".- Paljenje pozitivnih emocija: Prefrontalni korteks i prednji cingularni korteks - Osećaj uma.
Paljenje pozitivnih emocija: Prefrontalni korteks i prednji cingularni korteks - Osećaj uma.
● S druge strane, anksioznost, strah i stres mogu ometati kognitivne procese. Na primer, jedno istraživanje je pokazalo da visok nivo stresa može oštetiti pamćenje i koncentraciju. Kao radnik sa mladima, važno je pratiti i smanjivati stresove u vašem obrazovnom okruženju.
● Prema teoriji rasta uma psihologa Carol Dweck (2007), učenici koji veruju da njihov nivo inteligencije može da raste kroz trud (umesto da veruju da je fiksiran) pokazuju veću motivaciju i otpornost. Podstičite mlade da prihvate izazove i da greške vide kao prilike za učenje. Ovaj video će vam pomoći u Razvijanje mentaliteta rasta sa Carol Dweck.. Carol Dweck koristi reč "još" kako bi naglasila ideju da se sposobnosti i inteligencija mogu razvijati vremenom. Umesto da izazove ili neuspehe vidimo kao znakove trajnih ograničenja, reč "još" podstiče mentalitet rasta – verovanje da veštine i znanje mogu da se poboljšaju kroz trud, praksu i upornost. Na primer, ako učenik kaže "Ne mogu ovo da uradim", dodavanje "još" menja to u "Ne mogu ovo da uradim još", što znači da će, uz vreme i trud, moći da postigne to. Ova mala promena u jeziku podstiče otpornost, motivaciju i želju za učenjem.
Razvijanje mentaliteta rasta sa Carol Dweck
● Mladi koji postavljaju ciljeve, prate svoj napredak i prilagođavaju strategije obično imaju veći uspeh na duže staze. Istraživanje Zimermana (2002) je pokazalo da su učenici koji samostalno regulišu svoje učenje skloniji da se dublje angažuju sa materijalom i postignu bolje rezultate.
Praktične primene
Mnoge poznate tehnike učenja razvijene su i usavršene na osnovu istraživanja kognitivnih nauka. Ove tehnike su se pokazale vrlo efikasnim kada je u pitanju učenje kako da učimo.
1. Fajnmanova tehnika
Nazvana po fizičaru Ričardu Fajnmana, ova tehnika podrazumeva pojednostavljivanje složenih pojmova i njihovo objašnjavanje kao da ih predajete nekom drugom. Ova metoda se zasniva na ideji da je najbolji način da nešto zaista razumemo – da to umemo jasno da objasnimo sopstvenim rečima. Koraci uključuju:
● Izaberi pojam koji želiš da naučiš.
● Objasni ga nekoj drugoj osobi ili se pretvaraj da ga objašnjavaš (čak i izmišljenoj publici).
● Uoči praznine u svom objašnjenju i vrati se materijalu kako bi ih popunio/la.
● Pojednostavi i doteraj objašnjenje dok ne budeš u stanju da ga objasniš jasno i jednostavno (Feynman, 1985).
Pogledajte video „Fajnmanova tehnika“ kako biste naučili kako da predstavite neki pojam jednostavnim jezikom i testirate svoje razumevanje. Ova tehnika funkcioniše zato što vas objašnjavanje nečega primorava da to razumete na dubljem nivou, često otkrivajući delove koje ne razumete u potpunosti ili gde vam znanje nije kompletno.
Fajnmanova tehnika
2. Ponavljanje sa razmakom
Ranije u ovoj metodologiji ukratko smo pomenuli ponavljanje sa razmakom. Ponavljanje sa razmakom je tehnika koja podrazumeva obnavljanje informacija u sve većim vremenskim razmacima. Ova metoda koristi sklonost mozga da zaboravlja informacije, što se može ublažiti tako što se gradivo ponavlja upravo pre nego što bi bilo zaboravljeno (Ebinghaus, 1885). Efekat razmaka je posebno moćan jer značajno poboljšava dugoročno pamćenje.
Istraživanja podržavaju efikasnost ponavljanja sa razmakom u poboljšanju dugoročnog pamćenja. Zbog toga su sistemi poput Anki ili Quizlet, koji koriste algoritme za optimizaciju intervala ponavljanja, postali popularni alati među učenicima i studentima (Cepeda i saradnici, 2006). Ponavljanje sa razmakom pokazalo se kao daleko efikasnije od „bubanja“ celog gradiva odjednom, jer pomaže u konsolidaciji pamćenja i jačanju neuronskih puteva (Roediger & Butler, 2011).
3. Aktivno prisećanje
Aktivno prisećanje podrazumeva aktivno testiranje sopstvenog znanja, umesto pasivnog pregledanja beleški. Ova tehnika podstiče prizivanje informacija iz pamćenja, što jača neuronske veze i poboljšava dugoročno pamćenje. Za razliku od pasivnih metoda učenja, poput ponovnog čitanja, aktivno prisećanje dovodi do temeljnijeg i dugotrajnijeg usvajanja znanja (Roediger & Butler, 2011).
Jedan od najčešćih načina primene aktivnog prisećanja jeste korišćenje flashkartica, kvizova ili probnih testova. Svaki put kada se informacija uspešno prizove iz pamćenja, neuronske veze koje je podržavaju se dodatno učvršćuju, što vodi ka jačem i trajnijem pamćenju (Tharp & Gallimore, 1991).
Uloga refleksije u učenju
Refleksija igra ključnu ulogu u efektivnom učenju. Uzimajući vreme da procene koje su strategije bile uspešne, a koje nisu tokom sesije učenja, učenici mogu prilagoditi svoje tehnike kako bi poboljšali buduće rezultate (Zimmerman, 2002). Ovo je ključna komponenta metakognicije: ne samo razumevanje šta funkcioniše, već i zašto funkcioniše i kada treba to primeniti.
Kroz doslednu refleksiju o procesu učenja, učenici mogu prepoznati svoje snage i slabosti, uočiti obrasce i prilagoditi svoje strategije. Na primer, prelazak sa pasivnog čitanja na aktivno prisećanje ili primena ponavljanja sa razmakom može značajno poboljšati efikasnost učenja.
Za učenje, potrebno je da internalizujemo sledeće stavove:
● Samomotivacija i kreativnost u učenju – Ne odustaj kada se suočiš sa izazovima!
● Interna motivacija za lični rast i promenu.
● Pozitivan stav prema učenju.
● Spremnost da podržiš i motivišeš druge u njihovom učenju.
Zadatak 2: Reka učenja
Cilj "Reke učenja" je da razmislimo o tome kako i šta smo sve naučili do sada. Pogledajte unazad kroz svoj život i razmislite o trenucima ili događajima kada ste zaista osetili da ste nešto naučili. Rezultat ove refleksije treba da bude prikazan na papiru koristeći metaforu reke.
Izdvojte vreme i razmislite o sledećem:
● Kako je bilo koristiti metaforu za vaše učenje?
● Šta vam je bilo izazovno pri pronalaženju najvažnijih trenutaka učenja?
● Da li je bilo nečeg iznenađujućeg u vašem ličnom razmišljanju?
Samostalno učenje znači da učenici preuzimaju kontrolu nad sopstvenim učenjem. Oni postavljaju svoje ciljeve, biraju način na koji žele da uče i kreću se sopstvenim tempom. Mi, nastavnici, radnici sa mladima i edukatori, više smo kao treneri ili vodiči – tu smo da ih podržimo kada im je potrebna pomoć, ali oni preuzimaju vodeću ulogu.
Zamisli učenje kao borilačke veštine. 💥 Da, zaista! Ilustracija ispod pokazuje kako razvijanje veština učenja pomaže mladim ljudima da rastu emocionalno, mentalno i socijalno. Kao radnik sa mladima, tvoja podrška i ohrabrenje mogu napraviti veliku razliku – pomažući učenicima da ostanu fokusirani, izgrade samopouzdanje i nastave da rastu kroz svaki izazov.
PONOR UČENJA
PONOR UČENJA je koncept koji je razvio James Nottingham kako bi opisao izazove i borbe koji prate duboko učenje i kritičko razmišljanje. Često se koristi u obrazovanju kako bi učenici shvatili da je suočavanje s teškoćama prirodni deo procesa učenja (2017). Pogledajte ovaj video u kojem James Nottingham objašnjava "luku učenja". Nastavnici često koriste vizuelne prikaze jarka kako bi ilustrovali ovaj put, pokazujući da je borba prirodan i neophodan deo učenja.
Učiti kako da učimo
Učiti kako da učimo nije samo savladavanje tehnika za sticanje znanja ili razumevanje zašto neke metode funkcionišu bolje od drugih; to je i istraživanje dubljih razloga zbog kojih učimo. Ovaj pristup podstiče učenike da razmišljaju ne samo o tome kako uče—koje metode koriste—već i zašto—koji su osnovni motivi i ciljevi iza njihovog učenja. Razumevanje razloga za učenje je jednako važno kao i poznavanje najboljih tehnika. Bilo da učimo zbog ličnog razvoja, napredovanja u karijeri, intelektualne radoznalosti ili želje da doprinosimo društvu, naši razlozi za učenje oblikuju naš pristup i utiču na naš uspeh.
Metakognicija, ili sposobnost da razmišljamo o sopstvenim procesima učenja i da ih kontrolišemo, igra ključnu ulogu u ovom procesu jer učenicima omogućava da prepoznaju kako njihove motivacije utiču na njihove strategije i rezultate. Razmišljanjem o tehnikama koje koriste za učenje i dubljim motivacijama koje stoje iza njihovog učenja, učenici mogu razviti smisleniji i namerniji pristup obrazovanju. Ovaj dublji uvid ne samo da povećava efikasnost učenja, već čini proces zanimljivijim i u skladu sa ličnim vrednostima, osiguravajući da učenje nije samo sticanje znanja, već postizanje nečega značajnog u životu učenika.
Kvalifikacija Učiti kako da učimo
Učiti kako da učimo je jedna od kvalifikacija koja je veoma potrebna u današnjem društvu znanja za lično ostvarenje, socijalnu inkluziju, aktivno građanstvo i zapošljavanje. Učenje kako da učimo zahteva učenika koji preuzima odgovornost za to "šta" i "kako" želi da uči.
Kvalifikacije „učiti kako da učimo“ uključuje:
● Samostalno učenje
● Kreativnost
● Traženje značenja u učenju
● Rad u timu
● Prezentacijske veštine
● Preuzimanje inicijative i odgovornosti
Suština leži u usvajanju stava koji služi kao unutrašnji kompas za navigaciju i istraživanje učenja kako da učimo:
● Duboka posvećenost podršci učenicima na njihovom putu.
● Iskreno poverenje da učenici najbolje poznaju svoje potrebe.
● Empatija i jasna povezanost sa učenicima.
● Svest o okviru celoživotnog učenja u kojem se učenje dešava.
Kvalifikacija „učiti kako da učimo“ može se prikazati kao:
Zadatak 3: Korišćenje učiti kako da učimo
Koje su tri najvažnije teme/iskustva koja možeš koristiti svakodnevno kako bi postao bolji (samousmereni) učenik?
Podeli svoje odgovore u nastavku kako bi završio zadatak 3 i osvojio bedž za ovu aktivnost.
Ovaj video je koristan jer pokazuje jednostavan način da brzo naučiš nove veštine fokusirajući se na ono što je najvažnije i vežbajući samo 20 sati. Povezuje se sa "učenjem kako da učimo" jer pokazuje kako da razbiješ velike zadatke na manje korake i ostaneš motivisan da se poboljšaš.
Prvih 20 sati-kako naučiti nešto | Josh Kaufman | TEDxCSU
Za dodatne alate i metode, pozvani ste da koristite PRIRUČNIK za moderatore: Učenje kako da učimo u praksi.(https://noored.ee/wp-content/uploads/2014/12/L2L_handbook.pdf)
Kompetencija "učenje kako da učimo" je ključna za prihvatanje koncepta celoživotnog učenja i razumevanje da učenje nije jednostavno niti je samo jedna stvar.
Tasks
Task no.1
Publiká dor di e organisadó òf skèn e kódigo QR
Participate in activity
Organisadónan
UG Libero
Badgecraft ta fasilitá e plataforma akí i ta desaroy'é huntu ku organishonnan líder den edukashon. E programa Erasmus+ di Union Europeo a ko-finansiá kreashon di e promé vershon di e plataforma akí. Tuma kontakto ku support@badgecraft.eu.
Kambia pa otro idioma: