1
MENTALNO ZDRAVLJE
MENTALNO ZDRAVLJE
Apie
Hajde da pričamo o mentalnom zdravlju: Mit ili činjenica? Hajde da saznamo!
Mnogi ljudi veruju u stvari o mentalnom zdravlju koje jednostavno nisu tačne. Ovi mitovi mogu izazvati strah, konfuziju i sprečiti ljude da dobiju pomoć koja im je potrebna. Vreme je da naučimo činjenice i prestanemo sa osudama!
U ovoj aktivnosti, naučićete istinu o najčešćim mitovima o mentalnom zdravlju — i testiraćete svoje znanje kroz zabavni kviz! Razumevanje činjenica pomaže nam da podržimo druge, da se usprotivimo prejudiciranju i da se pobrinemo za naše sopstveno mentalno zdravlje.
Uzmite ovaj kratki kviz da saznate da li možete da prepoznate mitove od činjenica!
👉 Kliknite OVDE da biste uradili kviz. Kada završite, napravite snimak ekrana sa vašim rezultatima. Na kraju ove obrazovne aktivnosti, priložite snimak ekrana i pošaljite ga kao deo vašeg dokaza za zadatak 1.
Emocije, osećanja i raspoloženja: Znate li razliku!
Poznavanje razlike između emocija, osećanja i raspoloženja zaista je važno za vaše mentalno i emocionalno zdravlje. Pomaže vam da razumete zašto se osećate onako kako se osećate i kako da bolje upravljate tim osećanjima.
Nauči razliku:
Emocija – Brza reakcija koju osećaš u telu, kao što je ubrzano kucanje srca kada se uplašiš. Raspoloženje – Osećaj koji traje duže vreme, kao što je osećaj sreće ili tuge koji traje satima ili danima. Osećanje – Način na koji razmišljaš o svojim emocijama i promišljaš ih, kao na primer kada se osećaš tužno nakon što si bio ljut. Okidač – Bilo šta što izaziva snažnu emociju, poput jakog zvuka ili fotografije koja budi neprijatna sećanja. Emocionalna regulacija – Upravljanje svojim osećanjima na zdrav način, na primer, duboko udahnuti kada osećaš da ćeš izgubiti kontrolu. Otpornost – Vraćanje u ravnotežu kada postane teško, na primer, suočavanje sa stresom bez odustajanja.
Kako zauvek prestati da reagujemo na emotivne podražaje
Emotivni podražaji su snažne reakcije na stvari oko nas, često izazvane prošlim iskustvima. Svi povremeno doživimo ovakve reakcije, i to je potpuno normalno! Ovi podražaji često dolaze iz starih, nerešenih osećanja. Razumevanje razloga za naše reakcije može nam pomoći da ih bolje kontrolišemo. Ovaj video od The School of Life objašnjava zašto se emotivno reaguje i kako da prestanemo s tim:
Sada razmisli o trenutku kada si bio/la emotivno pogođen/a. Sećaš li se šta se desilo? Kako si se osećao/la?
Šta si uradio/la kada ti se to desilo?
Šta ti je pomoglo?
Šta misliš da ti nije uopšte pomoglo?
Podeli svoje odgovore na ova 3 pitanja kako bi završio/la zadatak 2.
Izgradnja Sposobnosti da se prebrode izazovi mentalnog zdravlja!
Sposobnost da se prebrode izazovi znači biti snažan kada život postane težak. To je sposobnost da se oporaviš, prilagodiš i nastaviš dalje nakon teškoća. Evo jednostavne formule koju treba da zapamtiš:
OTPORNOST = PRILAGODI SE + OPORAVI SE + NASTAVI DALJE
Koje od ovih aktivnosti misliš da ti mogu pomoći da razviješ mentalnu snagu i stabilnost?
✅ Redovno vežbanje 🏃
✅ Dovoljno sna 🛏️
✅ Pozitivan način razmišljanja 🌞
✅ Isprobavanje novih stvari koje te pomalo plaše 👟
✅ Reći „ne“ kada si preopterećen ✋
✅ Provođenje vremena sa prijateljima 💬
✅ Raditi nešto što te raduje, samo iz zabave 🎨
Pogledaj ovaj video o tome kako male, dosledne navike mogu pozitivno uticati na mentalno zdravlje:
Baš kao što treniramo telo, možemo trenirati i um da ostane snažan. Želiš da se svakog dana osećaš bolje? Počni da gradiš zdrave navike već sada.👉 Iskoristi ovaj BESPLATAN planer navika da ostaneš na pravom putu i brineš o svom mentalnom zdravlju—korak po korak!
Zašto čekati? Hajde da počnemo sada! Video ispod vodi te kroz jednostavnu naviku koju možeš da uključiš u svoju svakodnevicu: svesno disanje i mindfulness. Potrebno je samo nekoliko minuta dnevno, a može ti pomoći da se svakog dana osećaš smirenije i prisutnije.
Postavite lične granice
Lične granice su granice koje postavljamo kako bismo se osećali sigurno, poštovano i kao da imamo kontrolu nad sopstvenim životom. Zastani na trenutak i razmisli: Šta za tebe znači imati lične granice? Napiši svoj odgovor u 2–3 rečenice.
Hajde da napravimo tvoja mapa granica
Zamisli svoje granice kao metu:u centru su one najvažnije – nepromenljive, ka spolja idu stvari koje su ti važne, ali oko kojih možeš da budeš fleksibilniji/a.
🔴 Centar – Najvažnije granice. Šta ti je apsolutno neophodno da bi se u odnosima osećao/la sigurno, poštovano i prijatno?
✍️ Zapiši svoj odgovor.
🟠Srednji krug – Zona lične udobnosti Koje situacije ili ponašanja ti nisu prijatni i čine da osećaš da se tvoje granice narušavaju?
✍️ Zapiši svoj odgovor.
🟢Spoljni krug – Alati za komunikaciju Koje reči ili postupke možeš da koristiš da na lep i jasan način saopštiš svoje granice?
Evo nekoliko primera:
● „Potrebno mi je malo vremena za sebe.“
● „Molim te, nemoj da se šališ na tu temu – to mi nije prijatno.“
● „Ne bih želeo/la da o tome pričam.“
● „Ne, hvala.“
✍️ Zapiši svoje sopstvene izraze koje možeš da koristiš u svakodnevnim situacijama.
Razmisli o tome što si zapisao/la:
● Da li su tvoji odgovori iskreni i puni poštovanja?
● Da li štite tvoje blagostanje, a da pri tome ne ugrožavaju druge?
● Koju jednu stvar ćeš pokušati da uradiš ove nedelje da bolje zaštitiš svoje lične granice?
Stvaranje sigurnog okruženja
Kako da postaneš osoba uz koju se drugi osećaju sigurno? Kako da zajedno gradimo kulturu poštovanja, podrške i brige? Uzmi papir i olovku.
Korak 1: Ko je „sigurna osoba“?
Sigurna osoba je neko pored koga se osećaš prijatno – neko ko te sluša, poštuje i podržava bez osuđivanja.
Šta za tebe znači biti sigurna osoba? Napiši nekoliko rečenica ili ključnih reči.
Sada razmisli o sledećim pitanjima:
● Kakav stav ima sigurna osoba?
● Kako se osećaš kada si pored nje?
● Šta sigurna osoba nikada ne radi?
Zapamti – sigurna osoba ne mora biti uvek ista, zavisi od situacije i grupe. I ono što ti treba od drugih može se menjati – i to je u redu.
Korak 2: Napravimo kutiju za brigu o sebi
Iskoristimo par minuta da napravimo svoju kutiju za brigu. Ovo će ti pomoći da razumeš šta dobro utiče na tvoje psihofizičko zdravlje, kao i kome da se obratiš ako ti treba pomoć. Podelite papir na tri dela i odgovrite na sledeće:
Hajde da pričamo o mentalnom zdravlju: Mit ili činjenica? Hajde da saznamo!
Mnogi ljudi veruju u stvari o mentalnom zdravlju koje jednostavno nisu tačne. Ovi mitovi mogu izazvati strah, konfuziju i sprečiti ljude da dobiju pomoć koja im je potrebna. Vreme je da naučimo činjenice i prestanemo sa osudama!
U ovoj aktivnosti, naučićete istinu o najčešćim mitovima o mentalnom zdravlju — i testiraćete svoje znanje kroz zabavni kviz! Razumevanje činjenica pomaže nam da podržimo druge, da se usprotivimo prejudiciranju i da se pobrinemo za naše sopstveno mentalno zdravlje.
Uzmite ovaj kratki kviz da saznate da li možete da prepoznate mitove od činjenica!
👉 Kliknite OVDE da biste uradili kviz. Kada završite, napravite snimak ekrana sa vašim rezultatima. Na kraju ove obrazovne aktivnosti, priložite snimak ekrana i pošaljite ga kao deo vašeg dokaza za zadatak 1.
Emocije, osećanja i raspoloženja: Znate li razliku!
Poznavanje razlike između emocija, osećanja i raspoloženja zaista je važno za vaše mentalno i emocionalno zdravlje. Pomaže vam da razumete zašto se osećate onako kako se osećate i kako da bolje upravljate tim osećanjima.
Nauči razliku:
Emocija – Brza reakcija koju osećaš u telu, kao što je ubrzano kucanje srca kada se uplašiš.
Raspoloženje – Osećaj koji traje duže vreme, kao što je osećaj sreće ili tuge koji traje satima ili danima. Osećanje – Način na koji razmišljaš o svojim emocijama i promišljaš ih, kao na primer kada se osećaš tužno nakon što si bio ljut.
Okidač – Bilo šta što izaziva snažnu emociju, poput jakog zvuka ili fotografije koja budi neprijatna sećanja. Emocionalna regulacija – Upravljanje svojim osećanjima na zdrav način, na primer, duboko udahnuti kada osećaš da ćeš izgubiti kontrolu.
Otpornost – Vraćanje u ravnotežu kada postane teško, na primer, suočavanje sa stresom bez odustajanja.
Kako zauvek prestati da reagujemo na emotivne podražaje
Emotivni podražaji su snažne reakcije na stvari oko nas, često izazvane prošlim iskustvima. Svi povremeno doživimo ovakve reakcije, i to je potpuno normalno! Ovi podražaji često dolaze iz starih, nerešenih osećanja. Razumevanje razloga za naše reakcije može nam pomoći da ih bolje kontrolišemo. Ovaj video od The School of Life objašnjava zašto se emotivno reaguje i kako da prestanemo s tim:
Kako zauvek prestati da reagujemo na emotivne podražaje
Sada razmisli o trenutku kada si bio/la emotivno pogođen/a. Sećaš li se šta se desilo? Kako si se osećao/la?
Šta si uradio/la kada ti se to desilo?
Šta ti je pomoglo?
Šta misliš da ti nije uopšte pomoglo?
Podeli svoje odgovore na ova 3 pitanja kako bi završio/la zadatak 2.
Izgradnja Sposobnosti da se prebrode izazovi mentalnog zdravlja!
Sposobnost da se prebrode izazovi znači biti snažan kada život postane težak. To je sposobnost da se oporaviš, prilagodiš i nastaviš dalje nakon teškoća. Evo jednostavne formule koju treba da zapamtiš:
OTPORNOST = PRILAGODI SE + OPORAVI SE + NASTAVI DALJE
Koje od ovih aktivnosti misliš da ti mogu pomoći da razviješ mentalnu snagu i stabilnost?
✅ Redovno vežbanje 🏃
✅ Dovoljno sna 🛏️
✅ Pozitivan način razmišljanja 🌞
✅ Isprobavanje novih stvari koje te pomalo plaše 👟
✅ Reći „ne“ kada si preopterećen ✋
✅ Provođenje vremena sa prijateljima 💬
✅ Raditi nešto što te raduje, samo iz zabave 🎨
Pogledaj ovaj video o tome kako male, dosledne navike mogu pozitivno uticati na mentalno zdravlje:
Atomske navike za mentalno zdravlje
Baš kao što treniramo telo, možemo trenirati i um da ostane snažan. Želiš da se svakog dana osećaš bolje? Počni da gradiš zdrave navike već sada.👉 Iskoristi ovaj BESPLATAN planer navika da ostaneš na pravom putu i brineš o svom mentalnom zdravlju—korak po korak!
Zašto čekati? Hajde da počnemo sada! Video ispod vodi te kroz jednostavnu naviku koju možeš da uključiš u svoju svakodnevicu: svesno disanje i mindfulness. Potrebno je samo nekoliko minuta dnevno, a može ti pomoći da se svakog dana osećaš smirenije i prisutnije.
Vežba disanja 4-7-8 | 5-minutno vođeno disanje za opuštanje ili brže uspavljivanje
Postavite lične granice
Lične granice su granice koje postavljamo kako bismo se osećali sigurno, poštovano i kao da imamo kontrolu nad sopstvenim životom. Zastani na trenutak i razmisli: Šta za tebe znači imati lične granice? Napiši svoj odgovor u 2–3 rečenice.
Hajde da napravimo tvoja mapa granica
Zamisli svoje granice kao metu:u centru su one najvažnije – nepromenljive, ka spolja idu stvari koje su ti važne, ali oko kojih možeš da budeš fleksibilniji/a.
🔴 Centar – Najvažnije granice. Šta ti je apsolutno neophodno da bi se u odnosima osećao/la sigurno, poštovano i prijatno?
✍️ Zapiši svoj odgovor.
🟠Srednji krug – Zona lične udobnosti Koje situacije ili ponašanja ti nisu prijatni i čine da osećaš da se tvoje granice narušavaju?
✍️ Zapiši svoj odgovor.
🟢Spoljni krug – Alati za komunikaciju Koje reči ili postupke možeš da koristiš da na lep i jasan način saopštiš svoje granice?
Evo nekoliko primera:
● „Potrebno mi je malo vremena za sebe.“
● „Molim te, nemoj da se šališ na tu temu – to mi nije prijatno.“
● „Ne bih želeo/la da o tome pričam.“
● „Ne, hvala.“
✍️ Zapiši svoje sopstvene izraze koje možeš da koristiš u svakodnevnim situacijama.
Razmisli o tome što si zapisao/la:
● Da li su tvoji odgovori iskreni i puni poštovanja?
● Da li štite tvoje blagostanje, a da pri tome ne ugrožavaju druge?
● Koju jednu stvar ćeš pokušati da uradiš ove nedelje da bolje zaštitiš svoje lične granice?
Stvaranje sigurnog okruženja
Kako da postaneš osoba uz koju se drugi osećaju sigurno? Kako da zajedno gradimo kulturu poštovanja, podrške i brige? Uzmi papir i olovku.
Korak 1: Ko je „sigurna osoba“?
Sigurna osoba je neko pored koga se osećaš prijatno – neko ko te sluša, poštuje i podržava bez osuđivanja.
Šta za tebe znači biti sigurna osoba? Napiši nekoliko rečenica ili ključnih reči.
Sada razmisli o sledećim pitanjima:
● Kakav stav ima sigurna osoba?
● Kako se osećaš kada si pored nje?
● Šta sigurna osoba nikada ne radi?
Zapamti – sigurna osoba ne mora biti uvek ista, zavisi od situacije i grupe. I ono što ti treba od drugih može se menjati – i to je u redu.
Korak 2: Napravimo kutiju za brigu o sebi
Iskoristimo par minuta da napravimo svoju kutiju za brigu. Ovo će ti pomoći da razumeš šta dobro utiče na tvoje psihofizičko zdravlje, kao i kome da se obratiš ako ti treba pomoć. Podelite papir na tri dela i odgovrite na sledeće:
SVAKODNEVNA BRIGA O SEBI
Koje male stvari radiš svakog dana da bi se osećao/la bolje? Na primer: kratka šetnja, čaša vode, omiljena muzika, pisanje dnevnika…
PODRŠKA U LJUDIMA
Kome možeš da se obratiš kada se ne osećaš dobro? Razmisli o osobama iz svog okruženja – porodici, prijateljima, nastavnicima, mentorima…
SPOLJNA POMOĆ
Dodaj sve servise ili kontakte koje znaš i koji ti mogu pomoći.
Na primer: školski psiholog ili pedagog, SOS linije za pomoć, lokalni omladinski centar, savetovališta, organizacije koje se bave mentalnim zdravljem itd.
Korak 3: I ti možeš stvoriti siguran prostor
Ne moraš biti terapeut da bi bio sigurna osoba. Nekad je dovoljno da pažljivo slušaš, poštuješ druge i prihvataš različitosti. To može nekome puno da znači – da se oseti viđeno, prihvaćeno i sigurno.
Kako ove nedelje možeš biti sigurna osoba za nekoga drugog? Pomislite na neku jednostavnu akciju: da nekog stvarno saslušaš bez prekidanja, da pošalješ poruku podrške, da pitaš prijatelja kako je, da obratiš pažnju na nečije emocije. Napiši svoj odgovor da bi završio treći korak
Lični osvrt: Pismo sebi u budućnosti
Priseti se šta si naučio/naučila o svom mentalnom zdravlju. Zamisli da je prošla cela godina. Pišeš pismo sebi koje ćeš pročitati tek za godinu dana — kao mala vremenska kapsula ispunjena ljubaznošću, hrabrošću i mudrošću.
U pismu odgovori na sledeća pitanja:
● Kako se osećaš danas?
● Koje emocije ili misli su prisutne nakon ove aktivnosti o mentalnom zdravlju?
● Šta si naučio/la o svom mentalnom blagostanju, šta želiš da zapamtiš?
● Šta ti je pomoglo i učinilo da se osećaš dobro?
● Koji savet bi dao/la sebi za teške dane?
● Šta ćeš možda želeti da čuješ kada ti bude teško?
● Šta se nadaš da ćeš raditi za godinu dana kako bi brinuo/la o sebi?
Završi pismo potpisom, današnjim datumom, možda nekim simbolom ili crtežom.
Savet: Možeš da ga otkucaš, napišeš u svoj dnevnik ili iskoristiš besplatan onlajn alat kao što je FutureMe.org, koji će ti automatski poslati tvoje pismo na mejl za 12 meseci.
Briga o mentalnom zdravlju nije nešto što se radi samo jednom—već svakodnevna praksa, korak po korak, iz dana u dan.
Gauk veiklos ženkliuką
MENTALNO ZDRAVLJE Gauk šį ženkliuką
MENTALNO ZDRAVLJE
Užduotys
Užduotis nr.1
Išduoda organizatorius arba nuskaitant QR kodą
Participate in activity
Pridėjo į grojaraštį (2)
Laikas pabaigti: 2 valandos
Dalintis:
Organizatoriai
UG Libero
Panaudota grojaraščiuose
Životne veštine 360°
UG LiberoSukurta Novi Sad City of Learning
Badgecraft palaiko šią platformą ir plėtoja ją kartu su pagrindinėmis švietimo organizacijomis. Europos Sąjungos programa Erasmus+ dalinai finansavo pirmosios platformos versijos sukūrimą. Susisiekite su mumis support@badgecraft.eu.
Pakeisti į kitą kalbą: